Da li ste znali da je botovanje na društvenim mrežama kažnjiva aktivnost i da bi osobe koje su bile na meti botova trebalo da podnesu prijavu policiji i tužilaštvu
U javnosti je nedavno isplivao spisak sa imenima i prezimenima 14.000 botova koji su radili za vladajuću stranku u Srbiji. Došlo se i do saznanja da je većina njih zaposlena u javnom sektoru i to u svim strukturama od školstva, zdravstva, pa sve do lokalne samouprave. Stoga se sada dovodi u pitanje da li će oni odgovarati za krivična dela uvrede, ugrožavanje bezbednosti ili proganjanja na internetu. Odgovor na ovo pitanje je potvrdan, a osobe koje su bile na meti botova, trebalo bi da podnesu prijavu, s tim da postupak može da pokrene i tužilaštvo po službenoj dužnosti. U Komitetu pravnika za ljudska prava kažu da je u slučaju botovanja, potencijalno na delu i povreda radne discipline, jer su u većini slučajeva botovi koristili državne resurse za stranačke svrhe.
Botovanje na društvenim mrežama podleže krivičnim sankcijama
Po istraživanju koje je sproveo ovaj Komitet došlo se do zaključka da ljudi nisu ni svesni koliko im je načinjena neka šteta putem društvenih mreža. Takođe zaključili su kako su botovi smatrali da su zaštićeni i da ništa ne može da im se desi i da nikada neće snositi nikakve sankcije.
Botovanje na društvenim mrežama pod ingerencijom tužilaštva VTK
Zato sada tužilaštvo za visokotehnološki kriminal treba da uradi svoj deo posla, jer oni jedini imaju mogućnost da kao državni organ pristupe IP adresama i da urade sve kako bi se saznao identitet osoba koje su se iza nekog lažnog imena na Twitter-u ponašali neprimereno. Znači na njima sva odgovornost da se to procesuira, naveli su u Komitetu pravnika za ljudska prava.
