Prema krivičnom zakonu Republike Srbije, čovek može da završi u zatvoru ili pritvoru, odnosno da doživi hapšenje, ukoliko je osumnjičen za izvršenje bilo kog krivičnog dela i prvo pitanje koje postavi ako se nađe u toj situacije je – Koja su moja prava?
Lišenje slobode je opšta definicija koja obuhvata dosta različitih situacija – od zadržavanja, hapšenja i pritvora, do zabrane napuštanja stana i lišenja slobode u prekršajnom postupku. Ukoliko se ispostavi da su neku osobu greškom lišili slobode zbog nezakonitog postupanja policije ili suda ili ukoliko nekog zadrže duže nego što je propisano, te osobe imaju pravo na naknadu štete. Prema krivičnom zakonu Republike Srbije čovek može da završi u zatvoru ili pritvoru samo ukoliko je osumnjičen za izvršenje bilo kog krivičnog dela i samo u slučaju kada se oceni da postoji realna opasnost od bežanja, uticaja na svedoke ili ometanja istrage. Hapšenje može da izvrši policija na osnovu sopstvene odluke ili na osnovu odluke suda i tužioca. Međutim to mogu da urade i drugi građani u slučaju građanskog hapšenja.
Hapšenje ne znači ostanak bez osnovnih prava
Iako je ovo vrlo delikatna tema, postoje uopštena pravila koja uvek važe. Pre svega, uhapšena osoba ima pravo na advokata kada je u pojedinim slučajevima njegovo prisustvo obavezno i država je dužna da ga obezbedi po službenoj dužnosti, ukoliko osumnjičeni iz bilo kog razloga nema svog branioca. Takođe, uhapšena osoba ima pravo da zna zbog čega je lišena slobode, kao i da o tome obavesti advokata i bliske osobe.
Hapšenje i poštovanje ljudskih prava
Pre, posle i za vreme saslušanja, policijski službenici ne smeju da koriste bilo kakvom vrstu prinude, pretnje i ucene, a sve vreme bi trebalo da se prema osumnjičenom ophode s poštovanjem. Takođe u obavezi su da obezbede lekarsku pomoć ako je neko zatraži ili ako je očigledno da je ona neophodna. Moraju da obezbede vodu i pristup toaletu, a ako lišenje traje duže od nekoliko sat, onda i hranu, odmor i šetnju.
