Lažno prijavljivanje neke osobe ili krivičnog dela može da ima štetne posledice za osobu koja je nekog ili nešto lažno prijavila.
Kazne i posledice za lažno prijavljivanje regulisane su članom 334. Krivičnog zakonika.
U sudskoj praksi nije redak slučaj da pojedine osobe, druge ljude lažno prijavljuju kako bi im se na taj način osvetili ili im naneli zlo.
Lažno prijavljivanje vid osvete
Takođe dešava se da pojedinci prijateljima, komšijama ili srodnicima podmeću neko krivično delo koje ovi nisu počinili.
Takođe, često se pojedinci, a sve zarad žrtvovanja, sami prijavljuju ili prihvataju krivicu za određeno krivično delo koje nisu napravili. To obično rade da bi zaštitili od svog bližnjeg. Međutim, možda mnogi ne znaju, ali lažno prijavljivanje se karakteriše kao krivično delo.
Lažno prijavljivanje je krivično delo
Za ovakve stvari sledi i kazna zatvora, a primera radi ukoliko se sazna da je neko lažno prijavio osobu za učinjeno krivično delo koje ona nije počinila, sleduje mi kazna zatvora koja može da bude od tri meseca do tri godine.
Zakon predviđa i novčane kazne, ali i meru zatvora do godinu dana za one koji sami sebe prijave da su počinili krivično, iako zna da ga nije učinio.
U zatvoru mogu da završe i osobe koje lažno prijave neku radnju koja nije učinjena. Lažna prijava prijava se obično odnosi na određenu osobu, a neretko onaj koji prijavljuje opisuje događaj kao da se zaista dogodio.
Lažno prijavljivanje pozovite advokata
Ova prijava mora da sadrži takva obaveštenja na osnovu kojih nadležni organ može zaključiti koje se lice prijavljuje kao učinilac krivičnog dela.
Ako se ispostavi da je osoba sede ili drugog lažno prijavila proziv nje se pokreće krivična prijava.
Ukoliko vas je neko lažno optužio ili prijavio, posavetujte se sa advokatom Danetom Žigićem.
