Otkaz ugovora o radu je način prestanka radnog odnosa, a pravo na otkaz ugovora o radu ima kako poslodavac, tako i zaposleni
Naš Zakon o radu bliže reguliše osnove, preduslove i procedure za otkaz ugovora o radu zaposlenom. Međutim, svedoci smo toga da poslodavci često povređuju odredbe Zakona, bilo zbog neznanja ili brzine rešavanja radnog statusa zaposlenog, bilo iz nekog trećeg razloga.
Opravdani razlozi za otkaz ugovora o radu
Postoji niz razloga zbog kojih poslodavac može otkazati ugovor o radu zaposlenom, kako se to kolokvijalno naziva „dati mu otkaz“. Samo po jasnom osnovu zaposlenom se može dati zakonit otkaz. Opravdanim razlozima za otkaz ugovora o radu zaposlenom smatraju se pre svega oni u vezi sa radnom sposobnošću zaposlenog ili u vezi sa ponašanjem zaposlenog i izričito su predviđeni zakonom, a u pojedinim slučajevima propisana je i određena procedura koju poslodavac mora poštovati. Ukoliko se poslodavac ne pridržava ovih pravila, u pitanju je nezakonit otkaz i zaposleni ima mogućnosti da zaštiti prava koja su mu povređena. Najveći broj sudskih sporova povodom radnih odnosa u našoj zemlji za predmet ima upravo nezakonit otkaz.
Dakle, otkazni razlozi zaposlenom moraju biti poznati unapred, a oni se mogu nalaziti u Zakonu o radu i u opštim aktima poslodavca ili pak u samom ugovoru o radu.
Poslodavac dužan da obavesti zaposlenog na zakonski način
Ako poslodavac ima nameru da otkaže ugovor o radu zaposlenom zbog: neostvarivanja rezultata rada, ili odsustva potrebnih znanja i sposobnosti, skrivljene povrede radne obaveze, narušavanja radne discipline, učinjenog krivičnog dela na radu ili u vezi sa radom, nevraćanja na rad nakon isteka mirovanja radnog odnosa ili zloupotrebe privremene sprečenosti za rad – dužan je da o toj nameri obavesti zaposlenog pisanim i potpisanim obaveštenjem, koje se naziva upozorenjem.
Šta nakon zakonitog, a šta nakon nezakonitog upozorenja
Nakon ovog upozorenja, odnosno protekom zakonskog roka koji iznosi najmanje osam dana, poslodavac može da otkaže zaposlenom ugovor o radu, ali mora da u rešenju navede otkazne razloge koji su bili navedeni u upozorenju i dokaze za povrede koje smatra da je zaposleni učinio.
Nakon toga, poslodavac je dužan da zaposlenom isplati sve neisplaćene zarade, naknade zarada i druga primanja koja je zaposleni ostvario do dana prestanka radnog odnosa. Tu isplatu je dužan da izvrši najkasnije u roku od 30 dana od dana prestanka radnog odnosa.
Posledice nezakonitog prestanka radnog odnosa
U slučaju tužbe sudu zbog nezakonitog otkaza, sud treba da utvrdi da li je rešenje o otkazu ugovora o radu zakonito ili ne. Ako sud u toku postupka utvrdi da je zaposlenom prestao radni odnos bez pravnog osnova, moguće su sledeće situacije:
- Zaposleni može da traži da se vrati na rad, uz obavezu da mu poslodavac isplati naknadu štete u visini izgubljene zarade, sa pripadajućim porezom i doprinosima za obavezno socijalno osiguranje
- Zaposleni može da zahteva da se ne vrati na rad, već da mu se samo naknadi šteta
- Poslodavac može da traži da sud zaposlenog ne vrati na posao, a da se zaposlenom isplati naknada štete
Ukoliko imate nedoumice da li je Vaš otkaz opravdan ili ne, možete pozvati Advokatsku kancelariju Žigić i posavetovati se sa nama.
Prvu stranu Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja možete pogledati OVDE, a aktuelne zakone OVDE.
