Pojavom raznih sajtova, platformi i blogova svaka osoba može da piše o čemu želi i zato se dovodi u pitanje šta je prava, a šta lažna vest.
Prema Zakonu o javnom informisanju i medijima, kao i u pojedinim odredbama Zakona o obligacionim odnosima striktno su propisani uslovi za naknadu štete prouzrokovanu delovanjem medija.
Prave i lažne vesti i tužbe
Kako mediji u državi nemju svojstvo pravnog lica, za ovu povredu je odgovoran izdavač te odgovara za nanetu štetu koja se prouzrokovana nezakonitim objavljivanjem informacija. Za razliku od izdavača, odgovorni urednik i autor teksta, priloga ili sadržaja odgovaraju po principu subjektivne odgovornosti odnosno samo ako se dokaže krivica.
Prave i lažne vesti kako ih razlikovati
Pojavom raznih sajtova, platformi i blogova gde svaka osoba može da piše o čemu želi doveli su do masovne pojave lažnih vesti koje su poslednjih godina preplavile društvene mreže. Takve vesti neretko utiču i na pijedince koji se na društvenim mrežama svađaju, jer jedni zagovaraju njihovu zabranu zbog dovođenja javnosti u zabludu, čime se čak da dovede u opasnost nečiji imovinu, život ili zdravlje ljudi. S druge strane su osobe koje sebe nazivaju borcima za slobodu interneta koji se protive svakoj vrsti ograničavanja na mreži, pa i suspenzijom ovakvih vesti koje su za njih vrlo relevantne i predstavljaju vid sloboda govora i mišljenja.
Prave i lažne vesti u svojstvu zabave
U slučaju kada su lažne vesti napisane i plasirane zarad zabave, komedije i satire i kada su kao takve očigledne takav sadržaj nije sporan. Ovde čak ni pravna regulativa ne ne može da utiče. Međutim, kada na osnovu čitanja lažne vesti ne može da se sa sigurnošću odredi da li je neki događaj stvaran ili izmišljen, to može biti problem koji dovodi do sukoba internet zajednicu.
