Pritvor nije kazna i oni koji ga dobiju često postavljaju pitanje – Koliko dugo mogu da me zadrže u pritvoru
Pritvor je jedan od oblika lišenja slobode i predstavlja najtežu meru za osumnjičenog tokom vođenja krivičnog postupka, a koji se može odrediti samo pod uslovima predviđenim u Zakonu o krivičnom postupku, kao i u slučaju da ne može da se ostvari drugom merom. Odmah da razjasnimo, pritvor nije kazna, zato ako vas pritvore ne znači i da ste krivi za krivično delo koje vam se stavlja na teret. Pritvor je samo način da se osigura nečije prisustvo u krivičnom postupku, a najčešće se određuje u slučajevima kada postoji osnovana opasnost od bežanja, uticaja na dokaze ili kada se sumnja da će se ponoviti krivično delo. Pritvor mora da se ukine čim prestanu razlozi zbog kojih je on određen.
Pritvor može da bude u zatvoru ili u stanu
Odluku o pritvoru može da donese isključivo nadležni sud, a na predlog javnog tužioca. Na njega takođe postoji pravo žalbe o kojoj sud odlučuje u roku od 48 sati, s tim da žalba ne odlaže odvođenje u pritvor. Trajanje pritvora zavisi od faze postupka pa tako u istrazi traje najduže šest meseci, a posle podizanja optužnice može da traje do samog kraja krivičnog postupka. Kada je reč o skraćenom postupku, kakav se vodi za krivična dela za koja je zaprećena kazna do 8 godina, pritvor u istrazi može da traje najviše dva meseca.
Pritvor – Zabrana napuštanja stana
Sud je dužan da na svakih mesec ili dva proverava da li razlozi za pritvor i dalje postoje, i da ga ukine ako su razlozi prestali. Pored pritvora, kao najstrože mere za obezbeđenje prisustva u postupku predviđena je i zabrana napuštanja stana. Ovu meru takođe određuje nadležni sud, a na predlog javnog tužioca i neopodno je da postoje iste okolnosti kao i za određivanje pritvora. Ova mera se sastoji u tome što sudija zabrani osobi da napušta stan u kom boravi, a može i da ograniči i korišćenje telefona i interneta, kao i primanje drugih osoba u stan.
