Porodični zakon definiše brak kao zajednicu života muškarca i žene, te da se u brak može stupiti samo na osnovu slobodnog pristanka budučih supružnika. Po navedenim zakonu supružnici su ravnopravni.
Navedeni porodični zakon definiše i razvod braka kao i sam postupak razvoda braka. Brak se može razvesti sporazumno ili podnošenjem tužbe za razvod braka.
Tužbu za razvod braka može podneti svaki supružnik. Naši sudovi ne utvrđuju krivicu za razvod braka za razliku od nekih evropskih zemalja gde je u presudama navedeno ko je i zbog čega kriv za razvod braka. Naši sudovi samo konstatuju da je došlo do trajno poremečenih odnosa zbog kojih se razvodi brak.
Razvod braka i starateljstvo nad decom
Sam postupak razvoda braka je veoma hitan i iz postupka je isključena javnost. Bitne stavke osim samog razvoda braka koje sadrži presuda jesu i starateljstvo nad decom, način viđanja dece, davanje izdržavanja odnosno alimentacija.
Porodični zakon ne favorizuje roditelja u pogledu određivanja starateljstva već navodi da je sud dužan da ceni najbolji interes deteta.
Ukoliko je u pitanju sporazumni razvod braka uz sve navedeno postoji i odredba koja se tiče bračne sutekovine odnosno imovine bračnih drugova koju su stekli za vreme trajanja braka.
Postupak podele bračne sutekovine je nezavisan postupak od razvoda braka ukoliko se razvod braka vrši po tužbi za razvod braka te ne postoji zastarelost u pogledu tužbe pa samim tim može se podneti kako za vreme trajanja braka tako i nakon prestanka braka.
S obzirom da je iz sudskog postupka po razvodu braka isključena javnost samim tim i konsultacije koje advokat suprzužnika treba da obavi sa svojim klijentom moraju biti u punoj diskreciji.
Nakon okončanja postupka popunjava se anketa radi statistike. Tu anketu sprovodi sud.
Pravosnažnu presudu o razvodu braka sud dostavlja nadležnom matičaru gde je brak sklopljen kako bi se u napomenama u matičnim knjigama navelo da je brak razveden. To je takođe jedan od dokaza prilikom zaključenja novog braka.