Valjalo bi podsetiti da građani mogu da podesu odštetni zahtev pisanim putem kako bi dobili izveštaj o saobraćajnoj nezgodi.
U pojedinim slučajevima rok za isplatu nematerijalne štete se svesno probija i to najčešće kada ne želi da se izvrši isplata, sve dok se krivični postupak protiv štetnika ne završi.
Ovo se najčešće dešava kod saobraćajnih nezgoda gde je nešto sporno kada je reč o krivici učesnika ili njihovog doprinosa nastanku nezgode.
Zakon o obaveznom osiguranju i tužbe protiv osiguravajućih kuća
U ovakvim slučajevima oštećeni mogu ili da podnesu tužbu protiv društva za osiguranje, pa u parničnom postupku da dokazuju krivicu drugog učesnika ili da sačekaju da se krivični postupak protiv štetnika završi.
Inače, za one koji ne znaju parnični sud je vezan presudom krivičnog suda ali samo u okviru odgovornosti i krivice učesnika za nastalu nezgodu, te se preporučuje da se u spornim slučajevima sačeka okončanje krivičnog postupka.
Zakon o obaveznom osiguranju i sporne situacije
Ponekad i društva za osiguranje čine spornim nešto što je vrlo jasno ili bez ikakvih razloga utvrđuju da je postojao doprinos oštećenih nastaloj nezgodi.
Ovakve situacije se mogu rešavati jedino sudskim putem i tužbama gde bi sud pošteno presudio.
Odštetni zahtev se podnosi u osiguravajućem društvu u kojem je osigurano vozilo čiji je vozač odgovoran za nastanak saobraćajne nezgode.
Zakon o obaveznom osiguranju i preuzimanje dokumentacije
Valjalo bi podsetiti da građani mogu da podesu odštetni zahtev pisanim putem kako bi dobili izveštaj o saobraćajnoj nezgodi, koji ne sadrži podatke o drugim učesnicima saobraćajne nezgode zbog zaštite podataka, ali i prateću dokumentaciju koju čine skica i fotografije.
Ovo se odnosi na građane koji su imali saobraćajnu nezgodu.
Sva ostala dokumentacija može se preuzeti u nadležnom prekršajnom sudu po odobrenju postupajućeg sudije.
