Proizvođači koji su zaštitili svoje pivske brendove imaju veliku ekonomsku korist i dobit za razliku od onih koji to nisu učinili
Zaštita proizvoda ima višestruku korist, jer se njom sprečava zloupotrebu naziva i naravno čuva se reputacija. Isto važi i za svet pivarstva, posebno kada se uzme kao primer da jedno od najpoznatijih oznaka geografskog porekla nosi Bavarsko pivo. To praktično znači da ni jedan proizvođač ne sme da zlupotrebi ovo ime, jer u protivnom može da završi na Sudu.
Pre nego što se pokrene registracija žiga i brenda, proizvod bi trebalo zaštititi u Zavodu za intelektualnu svojinu, jer se time obezbeđuje njegova apsolutna bezbednost i stiče se isključivo pravo na korišćenje.
Da bi zaštitili svoj proizvod, proizvođači i uslužni punioci piva prvo moraju da se registruju u Registaru privrednih subjekata, ali i da ispune neophodne uslove.
Oni moraju da obezbede adekvatan objekat, da imaju opremu, uređaje, kao i zaposlen stručni kadar. Takođe, pre nego što se upišu u registar trebalo bi da ispune i još neke uslove odnosno da imaju objekte i prostorije sa uređajima i opremom u kojima se primaju, čuvaju i skladište sirovine.
Punioci piva pored ovog moraju da obezbede opremljene prostorije za punjenje i deklarisanje, kao i prostorije za skladištenje gotovog proizvoda, ali i za čuvanje repromaterijala.
Nakon ove procedure, Zavodu za zaštitu intelektualne svojine podnosi se prijava za zaštitu proizvoda u tri primerka na srpskom jeziku. Podnosi se direktno u pisarnicu Zavoda, a može se poslati mejlom i poštom.
Podnošenje prijave može da bude i na stranom jeziku, s tim da mora da postoji i prevod na srpski. Kada se sve detaljno isproverava i ukoliko se ustanovi da su svi uslovi ispunjeni, proizvod biva zaštićen.
Međutim, kako biste bili prepoznatljivi, bilo bi poželjno da brendirate proizvod, mada to nije obavezno, ali se s pravne tačke gledišta preporučuje.
Brendiranje je proces u kome se stvara celokupna vizuelna, emotivna, racionalna i kulturna “slika” kompanije.
Zapravo, robna marka je ta koja kupca asocira na neku kompaniju ili njen proizvod odnosno na vrednosti koju ona promoviše putem robne marke.
Prilikom brendiranja trebalo bi da imate i žig koji će biti vaš prepoznatljiv zaštitni znak. Gledajući sa pravne strane, zaštita znaka takođe nije zakonska obaveza, već je ta odluka prepuštena slobodnoj volji onoga ko ga koristi. Kao i kod zaštite proizvoda, kada se ispune svi uslovi, žig se dobija u roku od minimum šest meseci.
Ipak, valjalo bi napomenuti da on važi samo na teritoriji naše zemlje, ukoliko se dobije isključivo u Zavodu za zaštitu intelektualne svojine.
Za međunarodnu registraciju žiga zahtev za njegovo priznanje podnosi se zavodu u zemlji za čiju teritoriju želite da ga registrujte.
Međutim, postoji brži i jednostavniji način ukoliko iskoristite Madridski sistem kojim se obezbeđuje jedinstveni postupak registracije žiga u velikom broju zemalja. Regulisan je međunarodnim ugovorima: Madridskim aranžmanom i Madridskim protokolom, a njime upravlja Međunarodni biro Svetske organizacije za intelektualnu svojinu (WIPO) u Ženevi.
Prednosti registracije Madridskog sistema su veoma značajne, jer podnosilac prijave može da traži zaštitu znaka u više od 90 zemalja sveta i međunarodnih organizacija i to podnošenjem jedne prijave na jednom jeziku i plaćanjem jedne takse.
Žig registrovan na osnovu Madridskog sistema uživa istu zaštitu kao da je registrovan u zavodu naznačene zemlje.
Kod zaštite proizvoda domaći podnosilac ne mora da ima advokata, ali se smatra izuzetno korisnim da prijava bude pripremljena i podneta uz pomoć patentnih zastupnika ili advokata koji se profesionalno bavi poslovima zastupanja u ovoj oblasti.
Za strance koji nemaju sedište ili prebivalište u Srbiji preporučljivo je da imaju patentnog zastupnika ili domaćeg advokata. Međutim, strani državljani mogu i samostalno, bez zastupnika da podnesu prijavu uz uslov da imenuju punomoćnika za prijem pisma sa adresom na teritoriji Republike Srbije.
