izvor: mojnovisad.com / / Autor: Ljiljana Natošević Milovanović Fotografija: Aleksandar Jovanović/mojnovisad.com [Advokat Dane Žigić: Razni su okidači koji podstiču razvod braka]
Advokat Dane Žigić: Razni su okidači koji podstiču razvod braka
Prema statističkim podacima, u Srbiji svaki četvrti brak završi razvodom, a Novi Sad se uklapa u ovu statistiku. Naravno, ova životna promena nije nimalo prijatna, jer je u tim momentima veoma teško iskontrolisati emocije, posebno ukoliko partneri imaju decu, kada je odnos trajno narušen ili ukoliko je jedan od partnera godinama trpeo porodično nasilje.
S obzirom na to da se Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama obeležava 25. novembra, razgovarali smo s novosadskim advokatom Danetom Žigićem, čija je uža specijalnost porodično i krivično pravo. Interesovalo nas je koliko je razvoda brakova usledilo zbog nasilja, šta je najčešći razlog za nasilje i zašto žene na prvu “ćušku” ne reaguju i ne razvedu se, već čekaju da prođu godine i godine zlostavljanja i maltretiranja. Takođe, zanimalo nas je i da li muškarci trpe nasilje i na koji način, da li se partneri ponekad pomire, kao i da li i u kojoj meri bivši supružnici izbegavaju plaćanje alimentacije.
Koji su najčešći razlozi zbog kojih vam se Novosađani obraćaju za pomoć kada je reč o narušenom bračnom odnosu?
– Generalno gledano, sugrađani najčešče dolaze kada vide da su između njih trajno narušeni odnosi i tada žele da se razvedu. Žene češće tuže muževe i zbog neisplaćenih alimentacija, dok muškarci koji treba da je plaćaju često podnose zahtev za umanjenje izdržavanja, a to se najčešće dešava kada ostanu bez posla ili kada smatraju da se taj novac troši na druge stvari, a ne samo na decu. Kada je konkretno reč o razvodu braka, razlozi za to su razni, od nerazumevanja supružnika, preko nasilja u porodici, do preljuba i netrpeljivosti. Tužbu za razvod braka češće podnose žene nego muškarci. Imao sam slučaj da je jedna žena stalno pretila mužu da će se razvesti, a onda je on podneo tužbu da joj dokaže da i on može da živi bez nje. Nakon ovog njegovog poteza strasti između njih su se smirile, a njih dvoje su i dalje u braku.
Žene se obično odlučuju na razvod tek nakon godina i godina zlostavljanja u braku, odnosno, kad im deca odrastu
Imate li često slučajeve gde su žene pokretači razvoda zbog nasilja u porodici?
– Nažalost, ženama koje trpe nasilje nije lako da se same zapute u advokatsku kancelariju i da zatraže razvod braka. Nije lako pokrenuti taj postupak. Kada su statistički brojevi u pitanju, situacija je sasvim jasna – oko 27 odsto žena tužbom pokreće razvod, dok taj procenat kod muškaraca iznosi 16 odsto. Žene se obično odlučuju na taj korak tek nakon godina i godina zlostavljanja u braku, odnosno kad im deca odrastu.
Koji su najčešći okidači za razvod braka?
– Kada je reč o nasilju u porodici, žene presaviju tabak tek nakon što policija interveniše, odnosno nakon podnošenja krivične prijave protiv nasilnika. Ono što sam primetio kroz praksu jeste da se klijentkinje koje trpe nasilje ne odlučuju na ovaj potez iz nekoliko razloga, prvenstveno iz straha od nasilnika, ali i iz bojazni za svoju i egzistenciju dece. Njihovi strahovi su razni, od toga gde će i kako živeti, mada je zakonom predviđeno da se nasilnik iseli iz stana, pa čak i ako je on vlasnik nekretnine. U nekim slučajevima zlostavljač može da dobije i zabranu prlaska. Još jedan razlog zbog kojeg trpe i ostaju u braku jeste ona čuvena rečenica “Šta će ljudi reći”. Nažalost, i dalje živimo u društvu gde razvod nije prihvaćan kao normalna pojava kada dođe do nesuglasica. Ovo je naročito izraženo u manjim sredinama. Takođe, do razvoda dolazi i kada supružnici shvate da između njih više nema komunikacije i da su se udaljili jedno od drugog, kao i da su postali cimeri koji samo žive u istom domu.
Kada i zašto dolazi do nasilja u porodici?
– Poslednjih godina najčešće je reč o nerazumevanju bračnih parova i nezadovoljstvu zbog loše finansijske situacije, jer mnogi ljudi jedva sastavljaju kraj sa krajem. Konstantni stres i nametnut tempo života, neizvesnost na poslu, mobing, najčešći su okidači. Mnogi tada, nažalost, gube kontrolu nad svojim životom, odaju se alkoholu i tada dolazi do raznih vidova nasilja, od verbalnog, psihičkog do fizičkog. U najgorim slučajevima dolazi do pokušaja ubistva ili ubistva. U ovim situacijama i deca postaju žrtve. Kada žena vidi da se situacija neće promeniti podnosi tužbu za razvod.
Da li imate i slučajeve da muškarci tuže žene?
– Da, ima, doduše u nekom drugom obliku. U 90 odsto slučajeva sud donosi odluku da dete živi kod majke, a otac ima pravo na viđanje određenim danima. Međutim, žene često ne poštuju te dogovore, ne puštaju decu da viđaju očeve i onda bivši muževi podnose tužbe za izmenu sudske odluke. U ekstremnim slučajevima se uključuje i Centar za socijalni rad, kao i izvršitelj koji odlazi po dete kod majke i predaje ga ocu na viđanje. Imao sam u slučajeve kada majka ode da radi u inostranstvo i ostavi dete svojih roditelja, a tada je bivši tuži za zanemarivanje. Bilo je i situacija kada muškarci tuže u slučaju da žena hoće da odvede dete u inostranstvo. Očevi neretko traže i privatno veštačenje, jer smatraju da Centar za socijalni rad nije doneo ispravnu odluku u vezi sa starateljstvom.
Jeste li možda imali neki slučaj gde ste zastupali muškarca koji je pretrpeo fizičko nasilje?
– Ima i žena nasilnika, mada u mnogo manjem broju u odnosu na muškarce. Ipak je naša sredina takva da se smatra da je nemoguće da je žena fizički nasilna prema muškarcu i da ga, ako to nasilje postoji, muškarac neće prijaviti. Naravno, u praksi sam imao takav slučaj, ali to je tek mali deo onoga što se stvarno dešava. Napominjem da zakon ne definiše isključivo fizičko nasilje kao nasilje, već postoje i drugi oblici nasilja.
Da li je istina da se najčešće razvode osobe stare oko 40 godina?
– Kada je o godinama reč, tu nema pravila, imao sam i stranke koje su jako mlade, ali i starije ljude. Nedavno mi je bila jedna mlađa devojka koja se razvela od supruga posle samo godinu dana braka. Jednostavno, vrlo mladi su se upustili u tu priču i nakon zajedničkog života shvatili su da nisu jedno za drugo. Sve je više razvoda i zato što ga parovi doživljavaju kao obavezu, a ne kao kompromis. Čini se da više nema razumevanja među partnerima, svako se drži svoje priče i teraju inat jedni drugima. Naravno da će u tim situacijama doći do kraha. Ipak, nisu samo mlađi i ljudi srednjih godina u ovom problemu. Ima i vremešnijih sugrađana. Ali, ako se gleda statistika, najčešće do razvoda dolazi između šeste i sedme godine braka.
Jeste li imali slučajeva da su se supružnici pomirili?
– Ukoliko je reč o nasilju i maltretiranju u porodici, tada uglavnom nema pomirenja, jer se žrtve, naravno, protive mirenju. Međutim, ukoliko su neke druge stvari po sredi, sud može da predloži parovima da odu u bračno savetovalište. Bilo je slučajeva da se nakon ovih seansi pomire, a dešavalo se i da se razvedu ali da ostanu u jako dobrom odnosima. Jednostavno, ne dolazi do razvoda braka samo zbog nasilja, preljube. Ponekad se ljudi razvode jer smatraju da više između njih ne postoji razumevanje i dobra komunikacija. Imao sam slučaj gde su se muž i žena razveli, ali su posle toga ostali najbolji prijatelji.
Odugovlačenje je skoro pa redovna stvar prilikom naplate alimentacije
Kada je reč o alimentaciji, kakvi su Novosađani po tom pitanju i da li postoje malverzacije?
– Mnogo je onih koji izbegavaju plaćanje alimentacije, a nije redak slučaj da davaoci izdržavanja to neplaćanje pravdaju finansijskim poteškoćama. Česte su i situacije kada ostanu bez posla, te traže da im se smanji iznos za plaćanje izdržavanja. S obzirom na lošu ekonomsku situaciju, često krive poslodavca za neplaćanje roditeljske obaveze. Najčešći izgovori su kako plata kasni ili kako je račun u blokadi, kao i opterećenje plate zbog kredita. Takođe, mnogi se žale da imaju skromna primanja koja odlaze na plaćanje kirije i životnih namirnica. Odugovlačenje je skoro pa redovna stvar prilikom naplate alimentacije. Mnoge očeve zanima i da li se dete školuje redovno ili vanredno, jer u slučaju da nisu na redovnim studijama po zakonu nemaju pravo na alimentaciju.
Na koji još način pokušavaju da eskiviraju ovu obavezu?
– Pojedini očevi smatraju da se taj novac koristi za neku drugu svrhu i zato žele da smanje iznos. Ima i onih koji se žale na svoje navodno loše zdravstveno stanje i troškove lečenja. Međutim, svaka tvrdnja o lošem zdravlju mora da se potkrepi dokazima i da se prikaže medicinska dokumentacija da bi se utvrdilo da li su razlozi uopšte opravdani.
Da li jedan od roditelja može da se izvuče za to što ne daje izdržavanje?
– Trebalo bi da ne može, jer po zakonu sledi kazna zatvora do dve godine. Međutim, čak i da ode u zatvor, njemu nema od čega da se naplati i u tim situacijama deca najviše ispaštaju i najveće su žrtve sukoba svojih razvedenih roditelja.
Sporazumni razvod braka ili tužba?
– Uvek sam za sporazumni razvod braka, koji je svakako najbolji način da se zajednica okonča što brže i efikasnije. U ovim slučajevima supružnici se sporazumevaju o svim njima bitnim pitanjima kada je reč prestanku suživota. On obavezno mora da sadrži pismeni sporazum o deobi zajedničke imovine, a često ovi sporazumi u praksi odlaze u najsitnije detalje, te se u njima preciziraju i takvi detalji poput kome će pripasti televizor, a kome kašike i viljuške. U okviru sporazuma supružnici se dogovaraju i o starateljstvu nad decom. Ukoliko dogovor nije moguć i kada su bračni odnosi ozbiljno i trajno poremećeni, podnosi se tužba za razvod braka. Tužbu mogu podneti oba supružnika.
S obzirom na to da zbog epidemije korona virusa vlada vrlo napeta situacija, da li ste primetili da je poslednjih meseci više razvoda brakova, odnosno, da li vam se klijenti obraćaju više nego obično?
– Ne još uvek, jer za sada svi ćute i čekaju da vide šta će se dešavati. Siguran sam da je puno žena u tom periodu trpelo nasilje, jer su svi ostajali u kući. Kada sve ovo prođe, tek tada ćemo videte pravo stanje i koliko će razvoda biti zbog svega što nas je snašlo sa virusom korona.
