U poslednje vreme veoma su aktuelni sudski postupci u kojima se banke tuže radi naplaćivanja obrade kredita. Sem tih postupaka u toku su i postupci u kojima su banke od svojih kijenata naplatile osiguranje kredita pred Nacionalnom korporacijom za osiguranje kredita poznatiji kao NKOSK.
U dosadašnjim postupcima zauzet je Pravni stav usvojen na sednici Građanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda održanoj 22.05.2018. godine.
Zablude prilikom obrade kredita
Zakon o obligacionim odnosima predviđa da ugovor koji je protivan prinudnim propisima, javnom poretku ili dobrim običajima je ništav ako cilj povređenog pravila ne upućuje na neku drugu sankciju ili ako zakon u određenom slučaju ne propisuje šta drugo. Korisnik kredita ne sme biti doveden u zabludu prilikom obrade kredita pa je zbog toga banka dužna da navede u ponudi za koje troškove je naplata izvršena. Naplata može da se izrazi u fiksnom novčanom iznosu ili u procentu od visine kredita.Prilikom obrade kredita banke se nisu toga pridržavale te su zbog toga korisnici kredita dovedeni u zabludu. Iz toga proizilazi da se banke nisu pridržavale načela savesnosti i poštenja te da stranke nisu bile ravnopravne. Korisnici kredita su automatski vršili uplatu obrade kredita.
Tužbama kojima se traži utvrđenje ništavosti i sticanja bez osnova ili kako se popularno zovu tužbe radi obrade kredita, traži se ništavost ne celog ugovora o kreditu nego samo konkretno člana koji se odnosi na obradu kredita, s obzirom na to da, ukoliko je neka odredba ništavna, to ne znači da je i ceo Ugovor ništavan ukoliko taj konkretan član zakona ne povlači i ništavost ostalih članova ugovora o kreditu.
Nadalje navedenim tužbama se zahteva da se obračuna zakonska zatezna kamata od sledećeg dana od dana potpisivanja ugovora o kreditu s obzirom na to da Zakon o obligacionim odnosima predviđa ne samo vraćanje onoga što je stečeno bez osnova, u konkretnom slučaju troškovi obrade kredita nego se moraju vratiti i plodovi konkretno u navedenim slučajevima zakonska zatezna kamata.
