Žalba se podnosi ako su osobe nezadovoljne odlukom suda, a koja je doneta u prvostepenom postupku. Razlog za podnošenje žalbe jeste taj da bi se ukinula ili izmenila prvoditna odluka.
Kada je reč o građanskom postupku ponekad se javljaju povrede procesnih normi i pogrešne primene materijalnog prava, ali u tom slučaju ovakve greške obično povlače i druge.
Primera radi, ukoliko sud odbije da sasluša svedoka koji je prisustvovao nekon spornom događaju, reč je o pogrešnom utvrđivanju činjenica u postupku. Ovaj slučaj se tada vodi kao pogrešna norma materijalnog prava i tada dolazi do donošenja nepravilne odluke.
Žalba kao pravni lek.
Inače, ova vrsta žalbe jeste redovni pravni lek kojom se osporavaju donete odluke u prvom stepenu.O žalbi uvek odlučuje viši sud od onog koji je presudu doneo u prvom stepenu. Njom se mogu osporavati odnosno pobijati sve vrste sudskih presuda i sve druge konačne odluke koje se dobijaju u obliku rešenja. Rok za žalbu je zakonom propisan te se računa od dana dostavljanja presude. Ukoliko ne podnesete žalbu u ovom roku prvobitna presuda postaje pravnosnažna.
Žalba se sastavlja na osnovu Zakona o parničnom postupku, što praktično i uređuje njenu sadržinu.
Ukoliko se u žalbi ne navede da li se ona pobija u celini ili delimično sud uzima u obzor da se žalba pobija, ali samo u onom delu u kojem žalilac nije uspeo u parnici.
